Već nekoliko dana kuvam razne teme u glavi ali nikako šporet da uključim. Kuvam ja tako i kuvam i mislim se kako i nemam neki dobar recept. Ma ne samo da nemam recept, već nemam ni osnovne sastojke. Ništa. Prazna šerpa, dno joj sijeva. Počnem onda lagano da psujem i kuvanje i kuvaricu, šporet i šerpu, luk i šargarepu, sve redom, ne birajući. Nije ni to pomoglo.
Onda se malo bolje osvrnem oko sebe i vidim hrpu sastojka za lijep obrok. Nije da nema. Na sve strane se dešava nešto što bih inače vrijedno komentarisala, vrijeme praznika, omiljeno vrijeme za pisanje o depresiji, tugi, konzumerizmu i licemjerstvu, pun TV (crk’o dabogda!) ljudskih i meteoroloških drama…ali jok. Neće pa neće.
Onda sam odlučila samo da počnem bez puno razmišljanja i shvatila da može i ovako. Da. Tema bez teme. Pa dok ne naiđe. Čisto da šerpu zaprljam i šporet razradim. Do tad ću da se šlepam za tuđim stolom. Prezalogajiću tu i tamo dok ne skuvam nešto svoje.
CaraDara 
Vidim ja da ćeš ti da pređeš na zdravo vegetirijanstvo 😉 – šerpe tu ostaju neuprljane, a zdravlje počinje da blista. Evo ti predlog za novogodišnju tortu:
PS. I hvala još jednom na komentaru na „Pare ili život“
😀 haha! Sve je moguće. Ionako meso u trudnoći samo tamanim, a u prvom stanju se samo foliram 🙂
I molim.
I ja tako! 😀