Crni Džordž

Crni Džordže, šta ti je trebala „1984“!?

Šta ti je trebalo da daješ ideju idiotima?

Umjesto da si pisao bajke i basne, Karadžordže, ti se napravio pametan!

Sad umjesto da čitam Andrića, Selimovića, malo Jergovića, pa Ćopića da zašećerim, ja blejim u TV i k’o baba kojoj je država kriva i za reumu i za malu penziju, psujem i galamim. Umjesto da ne čitam ništa, da nokte lakiram, ja blejim. Ma da ni nokte ne lakiram, da gledam u zid više bi mi dobra donijelo nego ono što bi. Cccc!

Sramota je mene, moj Džordže, što to zlo nisam sama gledala! I ostali iz moje kuće isto blejali k’o i ja. Et’ šta smo dočekali. Možda je tebi i drago, gdje god da si…ali nema ra’ šta da ti bude. Tuga je to, moj Džordže.

Džordže, odoh sad da pročitam i onih „50 nijansi“ pa da zaokružim svoj kulturni domet.

Šta ću kad ne pratim sport?! Moram bar kulture da se držim.

Advertisements