Kad je sve kara…

Nije slučajnost da mi je Cara u imenu. Jok. Razna su značenja koja se mijenjaju u zavisnosti od konteksta, pa tako mora nekad doći na red i kara.

Šta radim kad je sve kara …ili da prostite…crno?

Prvo  se smrknem. To ne izgleda lijepo i pravi bore ali se smrknem. Fizički se uslovim da se ne nasmijem. Na šta bih ličila kad bih se smijala i bila smrknuta? Smrknutost je konceptualna umjetnost.

199890_10150132060578441_1635047_n Onda manje pričam. To tek ne liči ninašta ( Jeco, da li se ovo može napisati ovako. Šta kažeš?) Ispada mi iz usta nešto kao „pffff“, pa „ne znaaam“, „moooožda“…i tako neke neodređene i unjkave kategorije svojstvene, kako ste kod nas kaže, za seosku mladu.

E, onda skontam da je sve crno.

Čim sam smrknuta i manje pričam, mora da je crno. Šta bi drugo bilo? Da je bolje, smijala bih se i brbljala. Logično.

Onda nešto kao mislim o tome kako je sve bezveze, besmisleno i kako ni na šta (Jecoooo!) ne možemo uticati. I onda traje, nekad sat, nekad duže.

Prođe brže ako upotrebim neke od metoda kao što su:

  • pranje prozora/spremanje kuće,
  • gledanja nečega što me je prije znalo nasmijati (klipovi na Jubitou ili filma ako imam vremena, kao što je „U Kini jedu pse“),
  • vožnje biciklom (opet faktor vremena),
  • jedenja slatkog (ne preporučujem ni sebi ni drugima),
  • uspostavljanja hormonskog balansa (ima veze sa prethodnom stavkom i samo ženama),
  • ruganja samoj sebi (npr. kao sada),
  • da radim nešto što volim (npr. kao sada).

Je li kod vas nekad sve kara…ili da prostite, crno?

Advertisements

8 Comments

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s