Život je kao bombonjera

Dandelion

Spomenuše se neke godišnjice smrti. Onako, u pauzi između tema. Ispadoše i padoše na zemlju k’o komad hrane za koji ne znaš  da li da ga pojedeš ili ostaviš na zemlji. Obično hranu dignem sa zemlje, pirnem i ponjapam. Ovo sam ostavila na zemlji da leži tako neupotrebljeno. Ionako je od nekih godišnjica prošlo 100 godina…od nekih nije ali proći će svejedno.  Sve je onako kako treba biti. Sami se rađamo, sami i umiremo. Postojimo zahvaljući drugim ljudima. Kroz njih se određujemo. Nije džaba samnica najgora kazna. Biće da na kraju i žalimo za umrlim jer je sa njima umro i dio nas.

To je sve što imam reći o tom.

 

Advertisements

1 Comment

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s